Литмир - Электронная Библиотека

Прощание с Принстоном, прощание, прежде всего, с Молли Шенстоун, столь неожиданно обретенной подругой, единственной, кому Катя поверяла свои сокровенные мысли, тревоги и надежды: «Dearest Molly, I […] am missing you more than I can express. For if I recollect all the friendships of my — alas — already so long life I have to realize that I never had a friend I really liked. And now this good fortune once occurring to me the circumstances must be so unfavorable»[126]. Катя, естественно, не могла не понимать, что вряд ли удастся всю жизнь прожить рядом с Молли и к тому же на одном и том же месте, но для себя она твердо решила никогда не терять с ней связь.

Молли отправилась в Канаду вслед за своим мужем-военным, а Катя по-прежнему жила на берегу Тихого океана, но тон писем к подруге, даже по прошествии трех лет, оставался все таким же: «Dearest Molly, I am a lonely old lady, only too glad to have found in her older days a friend as you are! I never had many friends and the few I had have been lost by the circumstances. I did not expect to find more than acquaintances when we were transplanted to Princeton and I must praise the day when it occurred to Mrs. Gauss to ask you to help me with the English correspondence»[127].

Принстон… Этот город долгие годы оставался для Кати потерянным раем, а когда она возвращалась туда, он превращался для нее в царство грез. Старые знакомцы прогуливались по улице Нассау, мимо нее проходили улыбающиеся Old Ladies[128], чьи имена Катя всегда забывала, а они приветливо махали ей рукой. Все были очень любезны; новые владельцы дома № 65 по Стоктон-стрит рассказывали, как счастливо они живут в ее доме, который приобрели за столь мизерную цену, всего за двадцать пять тысяч долларов, хотя в нем некогда жил сам Томас Манн: «Why did we not buy it? We should have Princeton never left!»[129] Ax, если бы мы только остались там! Неужели невозможно — хоть когда-нибудь — сюда вернуться? Катины мечты еще очень долго, вплоть до конца войны, по-прежнему оставались мечтами.

Естественно, не все обстояло столь безоблачно, во взаимоотношениях подруг возникали и недоразумения; было ужасно огорчительно, что заполненные до отказа делами будни не позволяли им каждодневно обмениваться корреспонденцией. Долгие паузы между письмами приводили порой к огорчениям. Признание Кати в письме от 27 октября 1942 года выдает ее страх потерять любимую подругу: «Dearest Molly: I really feel quite upset for getting out of contact with you in such a degree, and for the time being I seem more or less responsible for it. […] But […] I can assure you that my inner attitude towards you has not changed in the least, that I have the same deep and warm affection to you that I had in Princeton. I definitely feel this is not the case with you. I do not mean, of course, that you have any bitter feelings against me, but that something is changed in your life, that there is no longer room for the kind of friendship you used to feel. Perhaps this is only the war which has occupied your whole soul, perhaps there are some other disturbances you do not want to write me about».[130]

Катя просила подругу сообщать ей обо всем, что с ней приключается: о повседневных событиях, о своих мыслях. Она очень досадовала, что недостаточное знание чужого языка не позволяет ей подобающим образом выразить ее истинные чувства: «I could write such nice letters in German»[131]. В особых случаях, когда немецкое выражение очень точно соответствовало состоянию ее души, она все-таки отваживалась завершить письмо на родном языке: «Сердечно обнимаю тебя».

Но Катины письма к Молли Шенстоун отражали не только ее привязанность к подруге, но и ее страстность. (Томас Манн наблюдал за такой переменой с некоторым удивлением: «Письмо от миссис Шенстоун, — гласит запись в дневнике от 2 марта 1942 года, — она хоть и немного истерична, но несравнимо милее мне, чем эта надоедливая глупая гусыня из Вашингтона».)

При воспоминании о подруге перед Катиным мысленным взором возникал дом на принстонской Мерцер-стрит, где ее всегда ждали, но чаще она вспоминала сердечный прием, который они оказали Генриху и Голо после их прибытия на «Неа Хеллас»[132] в октябре 1940 года. На причале прибывших в Америку желанных гостей встречали Молли, ее муж Аллен и иммиграционный чиновник. («Never again we shall have such a charming arrival»[133].)

Естественно, подруги писали друг другу не только о своих чувствах, часто они обменивались чисто деловыми сведениями; Катины сообщения — истории в гомеровском духе — о ленивых и пьяных слугах, на которых, помимо всего прочего, приходилось расходовать дорогие яйца, перемежались жалобами на плохих парикмахеров («the man […] ruined my hair for months»[134]), на дорогое строительство, а также рассказами о здоровье детей и внуков. Разумеется, Молли была первой, кому Катя поведала о том, как чета Рузвельтов принимала их в Белом доме, правда, не без ехидных колкостей в адрес неизменно присутствовавших «других» вашингтонских знакомых: «We had two highly social days with the wealthy friends, not too bad, but rather tireing. The lecture was successful, but poor Mrs. M[eyer] suffered terribly because it was politically so outspoken and the greatest living might be compromised in the same way. She got a beautiful new fur coat for Christmas; it is so rare and expensive a material, that I even didn’t know it by name, something like fisher, and I looked pretty poor and beggarlike in my old Persian Lamb in comparison»[135]. Сообщение же о «хозяевах» своей сдержанностью резко контрастировало с предыдущими дерзкими выпадами: «After the lecture we moved into this place and had, at 8.30 exactly, a prolonged breakfast with the hostess [Eleanor Roosvelt]. She is really very nice, remarkably simple and kind, and in the same time extremely intelligent and active. Tomorrow morning we are supposed to have breakfast with the president»[136].

Эти строки Катя писала за несколько недель до окончательного переезда семейства Манн в Калифорнию, где они наняли дом в Брентвуде на Амалфи-драйв, откуда открывался прекрасный вид на строящийся для них новый дом на Сан-Ремо-драйв. В то время как Томас Манн, упиваясь климатом и обществом под пальмами, возобновил работу над «Иосифом», начали сбываться все предполагаемые Катей еще в Принстоне опасения: «Наше переселение на далекий Запад все больше убеждает меня в том, что мы слишком много о себе возомнили». Без конца возникавшие трудности при строительстве дома изводили ее; счета во много раз превышали калькуляцию, сроки не выдерживались, обещания не выполнялись. Как могли два человека с таким жизненным опытом оказаться столь легкомысленными? «Of course, poor Tommy is not to be blamed at all, fully confident as he is in the economic wisdom of his wife. […] But even if no financial catastrophe happens, I cannot feel happy about our decision, I really left Princeton with heavy heart. […] It was a mistake, I cannot help thinking it always again»[137].

Катиным жалобам и сетованиям несть числа, но меньше их не стало и после переезда в наконец-то счастливо отстроенный новый дом с чудесной большой гостиной, роскошным садом и рабочим кабинетом, из окна которого взору Томаса Манна открывался великий Тихий океан. Сколько же было принято ошибочных решений! И почему надо было непременно отказаться от преданных цветных слуг, которые приехали вместе с Маннами из Принстона? Новая пара, немцы, господин Хан с женой, «are pretentious, untrained and morose and it is also unpleasant, to hear their German voices»[138].

вернуться

126

«Милая Молли, не могу передать, как мне не хватает тебя. Потому что когда я перебираю в памяти всех друзей, встретившихся на моем, к сожалению, довольно долгом пути, я вынуждена признать, что у меня никогда не было подруги, которую бы я по-настоящему сильно любила. И вот теперь, когда мне выпало такое счастье, обстоятельства складываются не в мою пользу». (англ.)

вернуться

127

«Дражайшая Молли, я очень одинокая старая женщина, которая счастлива тем, что в своем преклонном возрасте обрела в твоем лице прекрасную подругу. У меня никогда не было много друзей, а те немногие, что были, затерялись где-то по причине неблагоприятного времени. Я никак не ожидала, что обрету здесь, когда мы по-настоящему осели в Принстоне, нечто большее, чем просто знакомую, и я благословляю тот день, когда миссис Гаусс осенила чудесная мысль просить тебя помочь мне в разборке английских писем». (англ.)

вернуться

128

Пожилые дамы (англ.).

вернуться

129

«Ну почему мы сами не приобрели его? Нам не стоило уезжать из Принстона!» (англ.)

вернуться

130

«Милая Молли, меня действительно беспокоит, что наша с тобой связь в известной мере нарушена, и, по моему мнению, сейчас виной тому я. Но будь уверена, что мое отношение к нашей дружбе ничуть не изменилось и я по-прежнему, как и в Принстоне, испытываю к тебе самые глубокие и самые теплые чувства. А вот твое отношение, я это ощущаю, уже не то. Естественно, я не считаю, что ты питаешь какие-то неприязненные чувства ко мне, отнюдь, просто что-то изменилось в твоей жизни и потому в ней теперь нет места той дружбе, какой ты прежде одаривала меня. Быть может, в этом виновата война, которая полностью занимает твои мысли, или же это что-то совершенно другое, о чем ты не можешь мне написать». (англ.)

вернуться

131

«На немецком у меня получаются такие чудесные письма». (англ.)

вернуться

132

На острове Эллис в Нью-Йоркском заливе до 1943 г. находилась иммиграционная служба США.

вернуться

133

«Так восхитительно принимать нас, пожалуй, никогда больше не будут». (англ.)

вернуться

134

«Он испортил мне прическу на долгие месяцы». (англ.)

вернуться

135

«Мы провели два чрезвычайно насыщенных дня с богатыми друзьями, было совсем неплохо, но очень утомительно. Доклад имел колоссальный успех, вот только бедная миссис Мейер ужасно страдала, потому что его политическая направленность была очень определенной, что в известной мере могло скомпрометировать „величайшего из живущих“ [то есть Томаса Манна]. Она получила в подарок к Рождеству прелестную новую шубку, из очень редкого и дорогого меха, так что я даже не знаю его названия, что-то похожее на рыболова; я рядом с ней в своем старом каракуле выглядела настоящей нищенкой». (англ.)

вернуться

136

«После доклада мы вернулись сюда и ровно в половине девятого у нас был обильный завтрак вместе с хозяйкой [Элеонорой Рузвельт]. Она действительно очень милая, удивительно простая и приветливая и, кроме того, чрезвычайно интеллигентная и деятельная. Завтра ранним утром нам предстоит завтрак с президентом». (англ.)

вернуться

137

«Естественно, бедного Томми ни в чем нельзя упрекнуть, ведь он так полагался на таланты жены в области экономики. […] Но даже если нас не постигнет финансовая катастрофа, все равно наше решение не принесет мне счастья. Я действительно с тяжелым сердцем покинула Принстон и непрестанно думаю о том, что мы совершили ошибку, и ничего не могу поделать с собой». (англ.)

вернуться

138

«Удивительно самоуверенные, плохо обученные и необычайно дерзкие люди, просто неприятно даже слышать их немецкую речь». (англ.)

48
{"b":"913102","o":1}