Литмир - Электронная Библиотека

Владимирова Л. Франциск Скорина — первопечатник вильнюсский. — Вильнюс, 1975.

Майхровіч С. Георгій Скарына. — Мінск, 1966.

Немировский Е. Л. Начало книгопечатания в Белоруссии и Литве: Жизнь и деятельность Франциска Скорины. Описание изданий и указатель литературы, 1517–1977. — М., 1978.

Подокшин С. А. Скорина и Будный: Очерк философских взглядов. — Минск, 1974.

Подокшин С. А. Франциск Скорина. — М., 1981.

400-лецце беларускага друку. — Менск, 1926.

450 год беларускага кнігадрукавання. — Мінск, 1968.

Čemerickii V., Golenčenko G., Šmatov V. Francisk Skorina. — Paris, 1980.

Глава 4. Литовская литература

Дорошкевич В. И. Новолатинская поэзия Белоруссии и Литвы: Первая половина XVI в. — Минск, 1979.

История литовской литературы. — Вильнюс, 1977.

Gineitis L. Lietuvių literatūros istoriografija: Ligi 1940 m. — Vilnius, 1982.

Jučas M. Lietuvos metraščiai. — Vilnius, 1968.

Jurginis J. Renesansas ir humanizmas Lietuvoje. — Vilnius, 1968.

Lebedys J. Senoji lietuvių literatūra. — Vilnius, 1977.

Lietuvių literatūros istorija. — Vilnius, 1979. — I. Iki 1940 m.

Lietuvių literatūros istorija. — Vilnius, 1957. — T. 1. Feodalizmo epocha.

Lietuvių rašytojai: Biobibliografinis žodynas. — Vilnius, 1979. — I. A — J.

Pirmoji lietuviška knyga. — Vilnius, 1974.

Senoji lietuviška knyga. — Kaunas, 1947.

Vladimirovas L. Knygos istorija. — Vilnius, 1979.

V. Литературы Юго-Восточной Европы

Балкански културни и литературни връзки. — София, 1974.

Бегунов Ю. К. Козма Пресвитер в славянских литературах. — София, 1973.

Иванов Й. Богомилски книги и легенди. — София, 1970. — (1-е изд., 1925).

Глава первая

Эпическая поэзия народов Юго-Восточной Европы

Антик В. Средновековни текстови и фолклорот. — Скопје, 1978.

Арнаудов М. Очерци по българския фолклор: В 2-х т. — София, 1968–1969.

Български юнашки епос. — София, 1971.

Дестунис Г. Разыскания о греческих богатырских былинах средневекового периода. — СПб., 1883.

Динеков П. Български фолклор: Първа част. Второто изд. — София, 1972.

Ѣурић В. Српскохрватска народна епика. — Сарајево, 1956.

Гацак В. М. Восточнороманский героический эпос. — М., 1967.

Жирмунский В. М. Эпическое творчество славянских народов и проблемы сравнительного изучения эпоса. — М., 1958.

История, культура, этнография и фольклор славянских народов. — М., 1973.

Кољевић С. Наш јуначки еп. — Београд, 1974.

Кравцов Н. И. Проблемы славянского фольклора. — М., 1972.

Матић С. Наш народни еп и наш стих. — Нови Сад, 1964.

Меденица Р. Наша народна епика и нени творци. Црногорскохерцеговачка планинска област постојбина патријархалне културе и српске песме динараца. — Цетиње; Београд, 1975.

Миклошич Фр. Изобразительные средства славянского эпоса. — М., 1895.

Путилов Б. Н. Героический эпос черногорцев. — М., 1982.

Путилов Б. Н. Русский и южнославянский героический эпос: Сравнительно-типологическое исследование. — М., 1971.

Путилов Б. Н. Славянская историческая баллада. — М.; Л., 1965.

Славянский и балканский фольклор: Генезис, архаика, традиции / Отв. ред. И. М. Шептунов. — М., 1978.

Славянский и балканский фольклор: Обряд. Текст / Отв. ред. Н. И. Толстой. — М., 1981.

Смирнов Ю. И. Славянские эпические традиции. Проблемы эволюции. — М., 1974.

Халанский М. Южнославянские сказания о Кралевиче Марке в связи с произведениями русского былевого эпоса: В 4-х т. — Варшава, 1893–1896.

Amzulescu Al. I. Cîntecul epic eroic. Tipologie şi corpus de texte poetice. — Bucureşti, 1981.

Braun M. Das serbokroatische Heldenlied. — Göttingen, 1961.

Burkhart D. Untersuchungen zur Stratigraphie und Chronologie der südslawischer Volksepik. — München, 1968.

Fochi A. Coordonate sud-est europene ale baladei populare româneşti. — Bucureşti, 1975.

Gesemann G. Studien zur südslawischen Volksepik. — Reichenberg, 1929.

Haxhihasani Q. Les recherches sur le cycle des Kreshnik (pieux). — Tiranë, 1964.

Ibrovac M. Claude Fauriel et la fortune européenne des poésies populaires grecque et serbe. — Paris, 1966.

Krnjević H. Usmene balade Bosne i Hercegovine: Knjiga o baladama i knjiga balada. — Sarajevo, 1973.

Maretić T. Naša narodna epica / Napomene i pogovor V. Nedič. — Beograd, 1966.

Lombertz M. Die Volksepik der Albaner. — Halle (Saale), 1958.

Lord A. B. The Singer of Tales. — Cambridge (Mass.), 1964.

Murko M. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike Putovanja u godima 1930–1932. Knj. I–II. — Zagreb, 1951.

Schmaus A. Gesammelte slavistische und balkanologische Abhandlungen. Bd I–IV. — München. 1971–1979.

Skendi St. Albanian and south slavic epic poetry. — Philadelphia, 1954.

Глава 2 Греческая литература

Dimaras O. T. A history of modern Greek literature / Transl. by M. P. Gianos. — London, 1974.

Gidel Ch. Nouvelles études sur la litterature grecque moderne. — Paris, 1878.

Knös B. L’histoire de la litterature neo-grecque: La période jusqu’en 1821. — Stockholm, 1962.

Lavagnini B. La letteratura neoellenica. — Firenze; Milano, 1969.

Politis L. A. A history of modern Greek literature. — Oxford, 1973.

Swanson D. Modern Greek studies in the West: A critical bibliography of studies on modern Greek linguistics, philology and folklore in languages other than Greek. — New York, 1960.

Valsa M. Le theatre grec moderne de 1453–1900. — Berlin, 1960.

Vitti M. Storia della letteratura neogreca. — Torino, 1971.

Δημαρας Κ. Θ. ’Ιστορια της νεοελληνικης λογοτεχνιας. — 4-η εκδ. — ’Αθηνα, 1968.

Κορδατος Γ. ’Ιστορια της νεοελληνικης λογοτεχνιας. ’Απο το 1453 ως το 1961: Εις 2 τ. Τ. 1. — ’Αθηνα, 1962.

Μελας Σ. Νεοελληνικη λογοτεχνια / Προλ. του Α. Δικταιου. — ’Αθηνα, 1962.

Μπουμπουλιδης Φ. Κρητικη λογοτεχνια. — ’Αθηνα, 1955. Σαθας Κ. Ν. Κρητικων θεατρων: Εις 2 τ. — Βενετια, 1878–1879.

Глава 3. Албанская литература

Historia e letërsisé shqipe. V. 1–2. — Tiranë, 1959.

Глава 4. Южнославянские литературы

Ангелов Б. Из историята на руско-българските литературни връзки. — София, 1972.

Ангелов Б. Страници из историята на старо-българската литература. — София, 1974.

Богданов И. Българската литература в дати и характеристики, 817—1965. — София, 1966.

Богданов И. Кратка история на българската литература: В 2 ч. Ч. I. Стара българска литература. Литература на Възраждането. — София, 1969.

Богданов И. Патриарх Евтимий. — София, 1970.

Велчев В. От Константин Философ до Паисий Хилендарский. — София, 1979.

Георгиев Е. Литературата на изострени борби в средновековна България. — София, 1966.

Георгиев Е. Очерци по история на славянските литератури: В 2 т. — София, 1958–1963.

Данчев Г. Владислав Граматик — книжовник и писател. — София, 1967.

Данчев Г. Димитър Кантакузин. — София, 1979.

Динеков П. Похвала на старата българска литература. — София, 1979.

Динеков П. При изворите на българската култура. — София, 1977.

История на българската литература: В 4 т. Т. 1. Старобългарска литература. — София, 1962.

Кашанин М. Српска книжевност у среднем веку. — Београд, 1975.

Куев К. Азбучната молитва в славянските литератури. — София, 1974.

Мечев К. Григорий Цамблак: Историко-литературен анализ на творчеството му. — София, 1969.

Нешев Г. Културни прояви на българския народ XV–XVIII век. — София, 1978.

Николова С. Патеричните разкази в българската средновековна литература. — София, 1980.

Павловић Д. Старија југословенска књижевност. — Београд, 1971.

385
{"b":"961943","o":1}