Хришћанство се не може замислити без његове централне фигуре-Исуса Христа, Спаситеља. Исус је грчка транскрипција хебрејског имена Јешуа, скраћено од Јехошуа, што значи "јеховина помоћ", или"Спаситељ". Реч Христос је превод на Грчку јеврејску реч машиах (помазаник), која буквално значи помазан маслом маслине.

Као Син Божији, рођен је од смртне жене Деве Марије, због чега се називао сином Божијим, и људским.

Јеванђеље / од луке / описује то овако: живели су (Девица) Марија и њен супруг Јосиф, столар са којим је била само заручена (у Талмуду, збирци јеврејских закона, речено је да се венчање врши сексуалним односом и, између осталог, може се спровести, почев од три године, исти обичаји постоје и код других народа, на пример код Казаха жастай – кудаласу вереница у детињству младожења и невесте, удаја малолетника.

Познати холандски филмски режисер Пол Верховен, који је снимио филм "Основни инстинкт", написао је књигу" Исус из Назарета: реалистички портрет", која је објављена 2008.године, где тврди да је Исус био син Марије и римског легионера, а Јуда није издао Христа, већ је испуњавао само његове упутства.

И појавио се Марији анђео Гаврило (од древног јеврејског човек Божији), и рекао да ће она зачети од Духа Светога непорочно и да ће њен син бити Спаситељ. Хришћанска црква слави Христов Божић тачно након 9 месеци након Благовести 25. марта (7 априла), што указује на неке сумње да је то веома слично трудноћи и, судећи по иконама, Исус је изузетно сличан Гаврилу. А.С. Пушкин је у својој поэми "Гавриилиада" дао пародију на овај еванђељски прича, због чега је подвргнут репресијама царске власти.

Пастири или Маги (који се помињу само у јеванђељима по Матеју и Луки) који су дошли до јаслица (места за храњење животиња) у којима се налазио Исус, Јосиф је у ствари протерао Марију због прељубе, па је Исус био у јаслама, то није било ко други као агенти партијског царства (тада се тако звала Персија, данашњи Иран), који се борио против Рима, а Палестина је била Тадашњи краљ јудејски Ирод је био римски стављеник, а парфјани су покушали да га натерају на сарадњу, али то нису успели. Тада су почели да траже новог цара међу рођеном децом. Овај древни обичај је, на пример, сачуван у будизму, а Ирод, сазнавши о томе од магова (Мт. 2:2), послао је да убије бебе (о томе говори само Матеј), и "Света породица" је побегла у Египат. Али само из логике религиозног размишљања, како објаснити зашто су уопште ишли код њега!? Требало је одмах ићи на одредиште!

Дева Марија је у одређеном року родила дете које су назвали Исус,и коме су дошли да се поклоне погрешни Маги /Матеј,2, 112/, не пастири /Лука,2, 818/, то јест преодевани агенти парфјана. Мария је име не само од Мариам (госпођа мора арамејска реч, упоредите са именом латинског порекла Марина – морска), већ и од Маре Горка, вољена, тврдоглава древног јеврејског порекла, тако су на истоку називали плакалщице. На пример, три Марије су оплакивале Христову смрт, тј. Постоји веома невољен од стране цркве и зато је мало позната верзија описаних догађаја, изложена од стране класичних историчара Јустина, Тертулиана, Келсуса (Целса), Оригена, као и у Талмуду, према којем је Исус из Назарета био ванбрачни син селане Марије од бегалог римског војника Пантере, од којег се њен муж (Јосиф) након тога, у складу са јеврејским законима, развео. Савремени руски научник, доктор историјских наука Борис Сапунов тврди, исходяћи од методе теорије сведочења, да је Исус Христос био Грк по оцу. Он је саставио речни портрет Христа и послао га различитим криминалистима и антрополозима, њихов закључак је један – овај човек припада грчко-сиријском типу. Алузија на то је и у Јеванђељу: када се догоди сасвим принципијелан Исусов спор са фарисејима, који су се разликовали показном побожношћу, они, као да, између осталог, изјављују Исусу: "ми нисмо рођени од љубави", након чега, у најбољим традицијама кухињских сукоба, следи тренутни прелаз на личности. Он им: "синови ђавола", они су му: "Бес у теби", са чиме су се раздвојили /Јован,8, 41-52/. У принципу, то је сасвим могуће ако узмете у обзир неке необичности: на пример, Исус није дозволио ученику да сахрани Очево тело: "нека мртви сахране своје мртве" /Матеј, 8,21-22/ (Партхианс је имао религију зороастризам,где лешеви нису сахрањени у земљу, већ су смештени у посебним кулама тишине – дакмах, где их птице једу, очишћене кости се бацају у дубоки бунар у центру куле, тако да "чисти елементи" – вода, ватра, земља, ваздух, "нечисти" труп, слични елементи гробница налазе археолози у култури синташта-Аркаим на јужном Уралу). А као пета заповест Мојсијева: "Поштуј оца свог и мајку своју…, коју Спаситељ цитира нешто касније/Матеј,19,19/. Или је "живи пас бољи од мртвог лава"? У Авести, главној књизи зороастризма, у првој књизи Вендидада, два поглавља су посвећена псу и различитим прописима како се поступа са псом, за убиство пса следи казна оштрија од убиства човека. Пас је очигледно био тотемска животиња код древних Индоевропљана.

У сваком случају, сасвим је могуће да је Исусово детињство било далеко од без облака. Делом, о томе говори познати "нема пророка у својој отаџбини" / Матеј, 13,57; Лука,4, 24/, а, делимично, непристојан, благо речено,став према мајци и браћи (Исус је имао браћу) /Матеј,12, 46-50/. Теза о непорочном зачећу прихваћена је тек на III Васељенском сабору 431. године.

Чак је и сенка сумње у нелегитимност могла сјајно отровати живот малом Јудеју, и, у овом случају, Христову личност, формирајући се у окружењу општег отуђења, и, под условом чак и мале наследне предиспозиције.

С обзиром на чињеницу да је спаситељ све предвидео и сам изабрао дванаест ученика апостола, може се са сигурношћу рећи да Јуда Искариотски није испуњавао само и не толико сатанску вољу /лук, 22,3/ Колико "промисло Божије", већ може бити и људско (другим речима, грамотно замишљена провокација). Индиректне индикације за то су: Исусова фраза: "оно што радиш,ради више" /Јован,13, 27/, – и обраћење "пријатељу", када је све већ било јасно (иако му је и раније било јасно), када је Јуда довео народ "са мачевима и колцима" и сасвим очигледном сврхом /Матеј, 26,50/. Можда то укључује "Јудин пољубац" и његово накнадно самоубиство /Матеј,27,3-5/. То јест, на основу онога што је речено, Јуда Искариота је можда трагичнија фигура него што се обично мисли. Истина, Исус је такође рекао апостолима: "један од вас је ђаво "(лажов и отац лажи)/Јован,6,70/. Јуда Искариот (Јуда од древног јеврејског идн или адам човек, Искариот из древног јеврејског Иш Кариот мушкарац из Кариота), иш муж, Мушкарац, ишша досл. муж или жена. Један од 12 апостола Исуса Христа, који је по унапред одређеном договору играо улогу издајника како би створио привид прогона римских власти и јеврејских свештеника на секту хришћана у настајању, (психолошка улога "страдалника") и подстакао Јевреје да се боре против угњетача – знатника и страних освајача. Занимљиви су проповеди: "ко није са мном, он је против мене "/ Матеј,12,30/…Ко није против вас, он је за вас (апостолима) " /Марко,9,40/. С једне стране,"…погодније је да камила прође кроз игличасте уши него богата у Царство Божије, и, одмах, "људима је то немогуће, Богу је све могуће."Матеј,19,23-26/. «…сваки који се гневи на брата свог узалуд, подлеже суду / Матеј,5, 22/, а апостолима који су пали под врућу руку: о род је неверан и корумпиран! докле ћу бити са тобом? докле ћу те толерисати?.."Матеј,17,17/. Неки коментатори Јеванђеља под речју "камила" разумеју дебели бродски конопац; други, буквално схватајући реч камила, под игленим ушима разумију неке капије у зиду Јерусалима, веома уске и ниске. Највероватније, израз је древна Јеврејска пословица која показује немогућност да се нешто постигне (Г.Дјаченко, пуни црквенославенски речник, Москва. 1900, стр.209).